Bašta na terasi, u plasteniku i na otvorenom: kako od nule do bogate letine

Sve više ljudi, čak i oni koji žive u stanovima, otkriva čaroliju gajenja sopstvenog povrća. Nije potrebno mnogo - parče zemlje, balkon okrenut ka suncu ili čak samo velika žardinjera na stepeništu. Priče o uspesima, ali i o padovima, inspiracija su za sve nas koji smo zaljubljenici u miris sveže ubranog lista bosiljka ili toplog, crvenog čeri paradajza koji još miriše na sunce.

Od ideje do prvih sadnica - gde god da imate mesta

Ponekad se pitanje ne svodi na prostor, već na odluku. Neko će reći: „Nemam zemlju, samo mali balkon.” A opet, upravo na tom balkonu iz godine u godinu rastu jagode mesečarke i ružmarin koji miriše više nego i jedan kupljeni struk. Život u stanu ne mora biti prepreka - potrebno je samo malo volje, dobra saksija i par semenki.

„Kada sam živela u stanu, na terasi sam imala pravi mali začinski vrt“, priseća se jedna iskusna baštovanka. „Peršun, timijan, ruzmarin - nije samo praktično, već i divno izgleda. Čeri paradajz u velikoj saksiji bio je pun plodova, sveže papričice su se brale i u decembru.”

Savet je uvek isti: ako vaša terasa ima istok ili zapad, već imate dobre uslove. Južna strana doneće još više svetlosti, ali ćete možda morati da biljke zaklonite od prejakog podnevnog sunca, dok je severna strana uglavnom rezervisana za senoljubivije vrste poput zelene salate i rukole.

Prvi koraci sa zemljom - od soda do bašte pod slamom

Savladavanje osnova često počne jednostavnim pitanjem: koliko duboko sejati seme? Na sreću, nema misterije. Jedno po jedno seme se stavlja u pripremljenu rupu, na dubinu od jedan do dva centimetra, zavisno od vrste. Rotkvice vole pliće, čeri paradajzu treba malo više zemlje iznad sebe da bi ojačao.

„Kao potpuni početnik, imala sam samo par desetina semenki rotkvice i zelene salate. Posle 20 dana - ništa. Onda sam pokušala drugi put i prelila ga pa sve smrznulo. Trećom sam natopila zemlju svetlošću i vodom uz dozu istrajnosti. I - niklo je!” - priča jedna poljoprivrednica zaljubljenica u organski uzgoj.

Zemlja koju koristite kod kuće treba da bude rastresita, bez grudvi. Mnogi dodaju perlit ili vermikulit radi drenaže. Kopriva kao prirodni stimulator rasta, u obliku ustajale vode, pravi je hit među onima koji žele jak korenov sistem i ovaj miris morskog kraja iz daleka.

Čeri paradajz sa petog sprata - recept za uspeh

Čeri paradajz na terasi je srce gradske bašte. Većina uspešnih priča počinje rečima: „Posadila sam ga u žardinjeru od 30-ak centimetara dubine, pored prozora okrenutog istoku. U roku od mesec i po dana, imala sam desetine slatkih plodova.” Biljci treba dovoljno svetla i konstantna vlažnost, koja se najlakše održava pomoću flaše sa kanalićima - kap po kap do korena.

Mnogi ne znaju da možete čeri paradajz gajiti i u kancelarijskom kalupu, ali ćete se suočiti sa oprašivanjem. Cvetovi paradajza su dvopolni, međutim zrna polena mogu da se oslobode tek kada se stabljika protrese. Ako na terasi nema vetra, jednostavan štap ili četkica - svaki cvetic protresite ili njime pređite po nekoliko sekundi: plodovi su zagarantovani.

Začinski mini vrt kod kuće

Niz jednu stranu balkona, dovoljna je uska karičasta fioka - persun, bosiljak, ruzmarin, nana. Mirisi se prepliću, privlače pčele i obogaćuju svaki obrok. Mnogi savezi biljaka štite jedne druge: nana odbija mrave, bosiljak mačke.

Čišćenje mladog bosiljka s krova ravnoteže terapeutski utabani tempo: obavezno zalamanje vrhova i berskiranje do korena.

Uzgajanje na otvorenom i u plasteniku: prednosti i (poneke) muke

Velika razlika između baštovanstva ispod plastiche ili u zastiklenoj bašti jeste mikroklima. Minijaturni hobi plastenik (1 ako 1.5m²) market je mama jer ponekad materiAl pl as im tPoležer par tanka prote +plastiya-obrt koMe 6 mu prustavi me iljkana sustenst suZasto