Kako se najekonomičnije grejati zimi: kompletan pregled

Stižu nam hladni dani i možda uopšte nije rano da proćaskamo na temu grejanja. Kako se grejete u svojim stanovima ili kućama? Šta vam se do sada pokazalo kao najekonomičnije ukoliko nemate parno grejanje? Ovo su pitanja koja svake jeseni zaokupljaju misli mnogih domaćinstava. Gasifikacija jeste u ekspanziji, ali nažalost još uvek nije pristupačna svima. Neko u stanu ima kaljevu peć i mora da prizna da ništa tako lepo ne zagreje prostor kao ona, ipak, potrebno je vreme dok se zagreje, a i malo je nezgodno zbog držanja drva i pepela. Sa druge strane, mnogi su sigurni da je struja definitivno najnepovoljniji i najskuplji način grejanja. Kakva su vaša iskustva i koje su prednosti, a koje mane načina na koji vi pobeđujete zimu?

Često se može čuti komentar: "Mogu reći samo blago onima koji imaju dobro centralno grejanje, uvek i što je još važnije, svugde toplo, a jeftino." Iako se čini idealnim, stvarnost je mnogo složenija. Priča se da je gasovod trenutno najjeftiniji. Gas je povoljniji zato što ne treba da se plati unapred, već po potrošnji, za razliku od drva, uglja ili lož ulja. Međutim, ima i onih koji imaju centralno i kažu da je sve super: nema pepela, ne nosiš drva i ugalj, ali zato kad im stigne račun, dođe im da plaču. Nije isto da li je gas svugde jeftin; u nekim krajevima, recimo u Vojvodini, odnosno u Sremu, on je preskup. Definitivno, kada se uđe u dom gde je svuda toplo, u hodniku, u kupatilu, što je najvažnije, nekada čak mora i prozor da se otvori, shvati se vrednost kvalitetnog sistema.

Centralno grejanje: ideal ili iluzija?
Život u staroj zgradi u starom delu grada kroz čiju je ulicu prošao toplovod, ali se stanari nisu priključili, oslikava dilemu mnogih. Grejanje na struju je skupo, ali opcije poput uglja i drva zahtevaju konstantno angažovanje, posebno ako neko boravi ceo dan kod kuće. Mnogi izbegavaju uključivanje grejalice sve dok se temperatura ne spusti ispod nule, oslanjajući se na klimu jer vuče manje struje. Problem je, međutim, što su tokom zime kućne posete često neprijatne jer je skoro svuda hladno.

S druge strane, grejanje na drva u kaljevoj peći zaista može da zagreje celu kuću. Ima pepela, ima prašine, ali manje nego kod grejanja na ugalj. Jeftinije je od struje i gasa, ali mora malo da se pomučiš - naložiš peć ujutru, natovariš je, zatvoriš i do sledećeg jutra ne diraš, osim kada nisu jako hladni dani. Kada bi gas bio jeftiniji, to bi za mnoge bilo idealno rešenje. Centralno grejanje sa mesečnim računima deluje primamljivo, ali kada su veće kuće u pitanju, skupo je. Za manji stan i nije toliko strašno, mada ako se u njemu skoro i ne živi, onda bude bacanje para. Jedina zamerka centralnom grejanju ponekad je to što traje do 22h uveče i počinje tek od 6-7h ujutru.

Ključ svega: termoizolacija
Svako grejanje će biti ekonomično ako imaš izolaciju. Ovo je zlatno pravilo koje potvrđuju mnogi. Sa dobrom izolacijom, temperatura se zimi u odnosu na pre može povećati za 4-5 stepeni, što nije zanemarljivo. Termoizolacija je izuzetno bitna; uopšte, čini se da se kod nas još uvek vrlo malo vodi računa o energetskoj efikasnosti. Rasipamo energiju, bezveze plaćamo velike račune za struju, sečemo puno drveća za ogrev, a kada bi svaka zgrada i kuća imala dobru izolaciju i prozore i vrata koji odlično dihtuju, ti troškovi bi bili značajno manji. Manje bi se uništavale šume, a struju bismo mogli da izvozimo.

Iskustva iz stanova u novim zgradama sa fenomenalnom izolacijom, gde zgrada ima termoizolacionu fasadu sa debelim stiroporom, a iznutra su na zidovima urađene izolacije sa nešto tanjim stiroporom i gips-karton pločama, to i dokazuju. Iako nema centralno grejanje i greje se na struju, potrošnja je vrlo, vrlo mala. Korišćenje TA peći noću da se akumuliše po jeftinoj struji, uz isključivanje danju i povremeno puštanje ventilatora, rezultuje veoma malim računima za struju čak i zimi. Fantastična izolacija je ključna.

Gas: zadovoljstvo i razočaranje
Mnogi su od prošle godine prešli na gas i veoma su zadovoljni. Lako se zagreje, doduše, lako se i ohladi, ali ako je mali stan, to nije problem i nije skupo. Gas se pokazao kao najbolja varijanta za one koji su sve probali. Sam podešavaš koliko hoćeš i kad hoćeš da se greješ. Na primer, ukućani su kod kuće ujutru do 8h dok svi ne krenu na posao i oko 18h kad se vrate, tako da je grejanje uključeno svega 2-3 sata dnevno, što je sasvim dovoljno. Isti slučaj i vikendom. Nasuprot tome, u starim zgradama bez centralnog grejanja, gde je uvedeno etažno grejanje, računi za struju znaju da budu veoma veliki.

Grejalice na plin su se nametnule kao potencijalno rešenje za visoke račune za struju. Iskustva su podeljena: neki kažu da malo smrduckaju, kao i one na kerozin, ali ako baš mora, bolje su te na plin. Gde je gas uveden u kuću, više nema patnje; sređeni su prozori, sve lepo dihtuje i toplo je - milina. Ranije varijante grejanja, gde se moralo ložiti dve peći da bi temperatura bila koliko-toliko ujednačena, a u kupatilu je bila grejalica na struju, bile su pravo mučenje. Prelazak na etažno grejanje doneo je ogromno olakšanje.

Zanimljivo je iskustvo ugradnje kotla u postojeću kaljevu peć. Peć ostaje u sobi gde je i bila i tu nisu potrebni radijatori; ona služi kao grejno telo. Lože se drva, i to ne mnogo, a svuda je toplo. Kvalitetne plinske peći, poputBosch modela, ne osećaju se uopšte, ne suše vazduh i odlično greju. Imaju zaštitu od zasićenosti vazduha CO2 i druge pogodnosti. Iako su najskuplje, verovatno su i najkvalitetnije.

Bezbednost na prvom mestu
Prelazak sa naviklog centralnog grejanja na uljani radijator može doneti i traume. Iskustvo gde se utičnica za radijator preopteretila račvom za lampu, pa se plastika istopila i počela da miriše na paljevinu, služi kao ozbiljno upozorenje. Srećom, desilo se dok su stanari bili kod kuće i budni. Ovo je još jedan glas za centralno grejanje, ako ništa drugo, zbog osećaja bezbednosti. Uvek je preporučljivo koristiti produžni kabel sa više utičnica odgovarajuće debljine (npr. 3x2.5) za velike potrošače, po preporuci električara.

Praktični saveti i razmišljanja
Za male prostore, poput jedne sobice, često se pominju švedske ploče. Iako neki imaju iskustva da su ljudi koji su ih ugradili u kuće nezadovoljni i da im je draži majstorski urađen kamin, pitanje isplativosti za kuću - grejanje na gas ili struju - uvek je aktuelno. Plinske peći su često u poređenju sa radijatorima, gde se radijatori smatraju najboljim rešenjem, dok je najjeftinija varijanta gasovod. Korisnici centralnog grejanja vezani za elektranu često se ne žale, čak im je i previše toplo, a plaćaju ga cele godine. Znatno je jeftinije od etažnog grejanja na struju, ali i mnogo skuplje od gasovoda. Ipak, centralno grejanje se smatra najjeftinijim i najboljim; jeste da se plaća cele godine, ali je nekima lakše da daju 5000 mesečno nego 15.000.

Međutim, tamo gde je gasovod prošao, često traže visoku cenu za priključak, plus kotao i ugradnju, što u startu iziskuje ulaganje od nekoliko hiljada evra. A ni gas nije tako jeftin; za kuću od oko 150m2 zimi računi mogu biti značajni. Zato se mnogi još uvek oslanjaju na ugalj. Zemni gas je, generalno, veoma ekonomičan, praktičan, ne prlja se kuća, ne smrdi i postoji mogućnost grejanja tople vode. Cena kubnog metra gasa varira, a mesečni račun zavisi od spoljašnje temperature i navika. Jedna od najvećih prednosti je nezavisnost - sami odlučujete kada i koliko ćete da grejete.

Pri odabiru sistema za veće kuće, recimo od 250 kvadrata, traži se najekonomičnije rešenje koje može lepo da zagreje celu kuću. Parno je najbolje, ali ako priključak nije prošao kroz ulicu, u obzir dolazi sve ostalo. Saveti su često usmereni na kombinaciju: centralno grejanje sa dva kotla - na čvrsto gorivo i na gas. Kada se kotao na čvrsto gorivo noću ili dok ste na poslu zagasi, gasni kotao se automatski uključuje i greje.

Moć akumulacije i jeftine struje
Definitivno centralno grejanje, a da ne pričamo o tome kako i koliko je toplo i u kupatilu. Ipak, grejna sezona donosi i neizvesnosti - hoće li toplane pustiti grejanje na vreme, hoće li biti tople vode kada sezona počne. Često prvih nekoliko dana građani kubure sa toplom vodom, dok sistem ne profunkcioniše kako treba.

U svetlu globalnih dešavanja, poput prekida isporuke ruskog gasa ili preopterećenog energetskog sistema, postavlja se pitanje na šta ćemo se grejati. Gde su velike površine grada gasifikovane, rade klime i grejalice. Kome su ostale peći na čvrsta goriva, njima će biti relativno lako; ima i zaliha mazuta, pa se ljudi u zgradama mogu moliti da će da otopli. Oni koji su uveli gas u radijatorima, a imaju i grejače na struju i peć na drva za slučaj nestanka struje, osećaju se spremno. Neki već razmišljaju o prelasku na solarnu energiju.

Prolazak gasovoda pored kuće nije uvek sreća; neki su srećni što se nisu priključili zbog visoke cene priključka i neizvesnosti. Trenutno imaju peć na drva i etažno grejanje na struju koje ne koriste jer bi računi bili astronomski, pa planiraju zamenu električnog kotla kotlom za ugalj. "Kupiš ugalj u septembru i nije te briga hoće biti gasa, neće biti gasa, hoće biti struje, neće je biti." Ova rečenica oslikava mentalitet onih koji traže sigurnost u samodovoljnosti.

Osećaj nemoći kada neko može da ukine gas, izazove paniku, rat ili ekonomsku krizu, navodi na razmišljanje koliko je sve krhko. Uprkos svemu, etažno grejanje na drva, gde sami određujete temperaturu, pruža osećaj kontrole. Ako je hladno, više se loži. Međutim, brine zavisnost od struje za rad pumpe, pa se razmišlja o malim agregatima za ne daj bože.

Ugalj, pelet i ostala čvrsta goriva
Pitanje ekonomičnosti je stalno prisutno. Da li se više isplati grejati na struju ili plin, posebno kada su računi ogromni? Grejanje na ugalj se pokazalo kao dobro ako je kotlarnica u šupi, podrumu ili posebnoj prostoriji, jer ugalj nije za loženje u kući pošto mnogo prlja i stvara se ugljen-monoksid. Centralno grejanje na ugalj i drva, sa kotlarnicom u podrumu, može biti veoma zadovoljavajuće. Kuće od 200 m2 na tri sprata se uspešno greju sa 8m drva i tri tone uglja, sa temperaturom od 25 stepeni svuda. Ono što je nekada trošeno za grejanje par prostorija, sada greje celu kuću.

Ipak, centralno na ugalj i drva ima svoje mane u odnosu na centralno grejanje po zgradama, gde temperatura nema oscilacija i ne budete čađavi i prljavi posle svakog loženja. Toplo jeste, ali stalno se mora ići da se založe; ako se zaboravi, temperatura pada.

Pelet se sve više pominje. To su male stvari od presovane prašine i ostataka drveta, veoma jeftine i čiste za upotrebu, a izgledaju kao opušci od cigareta. Veoma su popularni u Evropi, i ekonomični su i ekološki. Grejanje na pelet je super; cena je otprilike približna kao i ugalj, ali onog cimanja sa ugljem i prljanja i maltretiranja nema. Na svaka 3-4 dana se istrese svetli prah veličine šake i to je to. Onaj ko se greje na pelet može biti prezadovoljan.

Savremeni sistemi: toplotne pumpe i podno grejanje
Termoizolacija je sveti gral. Kuće obložene stirodurom spolja, sa demit fasadom i debelim zidovima, troše znatno manje gasa nego pre. Nova varijanta koja dolazi iz Švedske podrazumeva korišćenje postojećih radijatora, ali voda u njih ide direktno iz zemlje. Potreban je bunar u dvorištu i pumpa koja je skupa (oko 3000-4000 evra), ali računi bi bili višestruko manji. Toplotne pumpe koje crpu snagu podzemnih voda povezuju se sa postojećim sistemom u kući i grejanje je i do 5 puta jeftinije od grejanja na struju.

Iskustva onih koji su se odlučili za toplotne pumpe su veoma pozitivna. Posle jedne grejne sezone u novoj kući, računi su minimalni, svega 3000 din u januaru za površinu od 110m2. Investicija se veoma brzo isplati. Podno grejanje je takođe odlična alternativa, posebno u kombinaciji sa toplotnom pumpom. Najekonomičniji vid grejanja su definitivno toplotne pumpe. Protivnici podnog grejanja navode da diže prašinu i da nije zdravo za krvne sudove u nogama, ali pobornici tvrde da su to zablude ako temperatura ne prelazi 30 stepeni.

Norveški radijatori i električne alternative
Za stanove sa odličnom izolacijom, norveški radijatori su postali izuzetno popularni. Mnogi su prezadovoljni, računi za struju su im manji nego što bi plaćali centralno grejanje tokom cele godine, a toplo je non-stop. Lepi su, modernog dizajna, imaju termostat i gase se kad postignu odgovarajuću temperaturu. Ne suše vazduh, pa su i infekcije proređene. Međutim, ključno je imati dobru izolaciju, jer su norveški radijatori dobro rešenje samo za stanove sa veoma malim gubicima toplote. U suprotnom, mogu da "žderu" struju i da računi budu ogromni.

Iskustva sa uljanim radijatorima su podeljena. Mogu sasvim lepo da zagreju sobu, ali troše struju kao besni i računi su zbog toga često veliki. Nisu isplativi kao što se misli, iako duže drže toplotu od nekih drugih grejalica. TA peći i dalje vladaju u domenu ekonomičnosti na struju. Pune se noću kada je struja 4 puta jeftinija, a danju su vrele i isijavaju toplotu. Ventilator se uključuje samo povremeno, što troši veoma malo. Uz dvotarifno brojilo, ovo je za mnoge najisplativiji vid grejanja na struju. Cena remontovane TA peći je pristupačnija od norveških radijatora.

Inverter klime su još jedna opcija. Obične klime mogu da greju do -5 stepeni, ali inverteri rade i na -15, -20 pa i -25. Iako su skuplje, one su odlične za dogrevanje ili kao glavni izvor grejanja u prelaznom periodu, a troše manje struje od grejalica. Ipak, na temperaturama ispod nule značajno opada njihov kapacitet. Najbolji proizvođači su u samom svetskom vrhu i vredi uložiti u kvalitet.

Zaključak i finalni saveti
Kada se sve sabere, nameće se nekoliko nepobitnih istina. Prvo i osnovno: dobra izolacija je majka svake uštede. Bez obzira da li se grejete na drva, gas, struju ili pelet, ako toplota izlazi kroz loše prozore, vrata i neizolovane zidove, džaba vam sve. Ulaganje u termoizolaciju je najisplativija investicija na duge staze.

Drugo: način grejanja prilagodite svom načinu života. Ako ste ceo dan van kuće, TA peć ili gas sa tajmerom su odlično rešenje. Ako stalno boravite kod kuće i imate prostora za skladištenje, drva ili ugalj i dalje mogu biti najpovoljniji. Za one koji traže komfor i bezbrižnost, ali su spremni da ga plate, centralno grejanje (bilo gradsko ili sopstveno na gas) je idealno.

Treće: budite svesni skrivenih troškova. Jeftina TA peć zahteva dvotarifno brojilo i visoku početnu investiciju. Gas zahteva priključak i kotao. Drva zahtevaju prostor i fizički rad. Izračunajte ukupne godišnje troškove, a ne samo mesečne račune, i uzmite u obzir cenu održavanja i sigurnost snabdevanja.

U svetu gde su cene energenata nestabilne, a geopolitičke igre nepredvidive, najekonomičnije grejanje je ono koje vam pruža sigurnost i koje možete kontrolisati. Bilo da je to pucketanje vatre u kaljevoj peći, tiha toplota norveškog radijatora, potpuna automatizacija toplotne pumpe ili zujanje TA peći koja se puni noću, važno je samo jedno - da vam u domu bude toplo. I ne zaboravite, kako kažu iskusni: najjeftiniji vid grejanja je grljenje sa voljenom osobom, a kad nje nema, onda dobra priprema i pametan izbor sistema grejanja.